Fantastično.
Nekako se osećam kao mornar.
A kuda plovi ovaj brod (pardon podmornica)?
Na dno.
A zar nismo stigli do dna pre nekog vremena.
Nismo. Sada ispitujemo dubine koje ni jedna podmornica nije dosegla.
Opet bravo.
Preporuke:
0
0
2
petak, 02 jul 2010 00:12
Zdravko
A ima li tu jedan bivši sindikalac zvani Proleter Toma koji je napustio svog sindikalnog gurua koji je opet završio u zatvoru na susjednom razaraču. Ovaj Proleter je osnovoao novi Sindikat sindikata i umjesto u posjetu svom guruu ide na konsultacije na razarač.
Preporuke:
0
0
3
petak, 02 jul 2010 00:53
gđa HadžiPešić
samo napred, gospodine Rendiću,
mornare su nekad "kapetani" silili da hodaju po dasci i rone "na dah", tehnologija napreduje, ali se i oni prilagođavaju, opstali su, i nadživeli mnogi "komandni kadar", pa će, nadamo se, i ove "vršioce dužnosti"...
Preporuke:
0
0
4
petak, 02 jul 2010 07:34
Petar
Pitalica:
Žuta podmornica,Žuti kapetan,na dnu je a nema veze sa Bitlsima?
Preporuke:
0
0
5
petak, 02 jul 2010 08:02
Vladimir Đilas
Ogledalo stvarnosti. Tužno, veoma tužno.
Preporuke:
0
0
6
petak, 02 jul 2010 10:18
Slađana
Bravo,bravo,bravo.Kakav divan tekst,što bi rekao naš narod tj.mornari "Ko ѕna,ѕna."
Preporuke:
0
0
7
petak, 02 jul 2010 10:19
Velja
Uvaženi gospodine Rendiću, ne grešite dušu. Kapetan je idealan - za satiru.
Preporuke:
0
0
8
petak, 02 jul 2010 10:47
zvezdarac
Vrućina u Beogradu. Umoran i nervozan narod čeka na stanici, a autobusa već dugo nema. Neki od automobila skreću gde je zabaranjeno, neki trube. Ljudi na stanici gunđaju, neki i psuju. Čitav taj prizor sa velikog plakata na samoj stanici posmatra - Radoje Domanović. Miran a zabrinut, deluje da je u prolazu, a vidi se da je uvek prisutan, nakrivljenog šešira i zagrnutog kaputa, iz nekog drugog godišnjeg doba, iz nekog drugog vremena, ali, kao što rekoh, sveprisutan. Mislim se, svak čast onome koji je ovo zamislio i platio taj bilbord, bez ikakve reklame, samo njegova slika.. (Kasnije sam primetio da je to reklama za internet sajt, koji kad se poseti deluje kao vrlo dobra ideja..)
Eto, simpatičan tekst gospodina Rendića me podsetio na taj jučerašnji utisak. Samo napred gospodine Rendiću, i vi što organizujete da nas gleda Domanović, maštom i duhom se pobeđuju moćni.
Preporuke:
0
0
9
petak, 02 jul 2010 10:58
OKVIR
Nije problem samo nalickani kapetan, sa svojim prevejanim i alavim oficirima, kao i ti "dobrodusni" ambasadorcici sto pomazu "iz ljubavi" tim "prostackim mornarima".
Cudo je to sto je mornarima dovoljno da se nalocu ruma i praznog stomaka ( ali i praznog stomaka svoje dece ) bauljaju besciljno kroz vreme, nadajuci se da ce im biti udeljena koja mrvica sa stola gore pomenutih. A gore pomenuti samo brinu da burad sa rumom ( rts 1, 2, ... ble 92, politika, vreme, blic i druge marke ruma sa raznim geografskim poreklima ) uvek bude puna.
Preporuke:
0
0
10
petak, 02 jul 2010 11:28
Mari
Kad nismo sposobni da nešto promenimo, bar da se smejemo.
Dok se ne podavimo, treba da budemo veseli.
Valja mreti kao na "Titaniku", uz muziku i valcere.
Dostojanstveno.
Jednom živimo.
Posle nas - potop...
Ako neko preživi, možda se i opameti, i znaće da razlikuje sudbinsko od hedonizma sopstvenog blagoutrobija...
Preporuke:
0
0
11
petak, 02 jul 2010 15:45
Odbrana i poslednji dani
Ni podmornice, ni kapetana. Srbija je splav preplavljen brodolomcima.
Preporuke:
0
0
12
subota, 03 jul 2010 12:47
Jasna Simonović
Odbrana i poslednji dani...sviđa mi se vaš komentar ... Poslednju deceniju po splavovima je Beograd uostalom postao poznat...
Samo da još "kapetan" stigne barem do "ratnog ostrva", pa će lako preći do nekog od splavova... Tu su splavari nenadmašni...oni vade iz vode kad neko namerno ili nenamerno skoči...
Preporuke:
0
0
13
subota, 03 jul 2010 19:45
Goran01
Ovde je sve receno i slikovito opisano bas onako kako je u stvarnosti.
Nekako se covek bolje oseca kada procita tekst u kome je stvarnost opisana bezbolno i u obliku bajke.
Negde sam procitao da postoji jedan psiholoski pravac koji svoje delovanje zasniva na tome da pacijent opise svoje strahove,nadanja i trenutke srece kroz bajku uzimajuci u ruku figurice minijaturnih ljudi i obracajuci im se tako da te lutke preuzimaju ulogu njih samih .
Na taj nacin se pacijent lakse suocava sa svojim strahovima i strepnjama koje ga proganjaju jer ih u formi iluzije sebi predstavlja odstranjujuci strah koji ga plasi.
U masti i imaginaciji ljudi sticu odredjeni stepen samopouzdanja jer tu nema ogranicenja i zabrana koje spoljasnji svet cesto namece.
Mozda je to prava forma saopstavanja stresnih vesti ali i predstavljanja mogucih perspektiva nasem narodu koji je stvarno istraumiran dugogodisnjim manipulacijama.
Mozda vise ovakvih tekstova moze da doprinese pozitivnim promenama u razmisljanjima i shvatanjima jer ironija i satira imaju mnogo veci uticaj od analiticki tacno iznete procene stvarnosti iz jednostavnog razloga:nesto sto je smesno i zanimljivo stvara zadovoljstvo i lako se pamti-cak i ako je u pitnaju iskarikiran prikaz nase sumorne stvarnosti.
Dok na drugoj strani iskrena i otvorena slika stvarnosti izaziva bol a covek po svojoj definiciji tezi ka zadovoljstvu tako da bolne teme radije nece prizivati u secanje upravo zbog tog efekta koje one imaju na raspolozenje pojedinca.
Preporuke:
0
0
14
nedelja, 04 jul 2010 02:19
gđa HadžiPešić
bojim se da postajemo "splav meduza"...
Preporuke:
0
0
15
nedelja, 04 jul 2010 02:35
gđa HadžiPešić (2)
Dana 2. jula 1816. godine francuska fregata "Meduza" je udarila u greben nadomak zapadne afričke obale. Kapetan i njegovi oficiri su se ukrcali na šest čamaca za spašavanje sa samo nekolicinom putnika. Ostalih 149 putnika i članova posade je ukrcano na improvizovani drveni splav koji je kapetan vezao za čamce za spasavanje, samo da bi ih kasnije otkačio i napustio. Sledećih trinaest dana splav Meduze je prošao kroz pakao smrti, bolesti, pobune, gladi i kanibalizma. Samo je petnaest ljudi preživelo na njegovoj plovidbi.
Ova epizoda je postala državni skandal kada se saznalo da je kapetan svoje položaj dugovao monarhističkim simpatijama prema kralju, a ne svojim zaslugama. Francuska vlada je pokušala da prikrije najgore detalje incidenta...
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 05 jul 2010 00:31
Stari Vujadin
G-đo Hadži Pešić, Vaša bajka o Meduzi vrlo je zanimljiva i poučna. Ipak smatram da je ova podmornica imala još maštovitije oficire od kapetana Meduze. Naime, kada je četrdesetih godina prošlog veka imala sudar sa kukastom krstaricom, v.d. kapetan i oficiri su maestralno napustili podmornicu, i uspeli da se dokopaju jednog velikog ostrva. Nema šta, bili su tako dobro utrenirani, da su sa sobom uspeli da ponesu i svo blago sa podmornice. Bili su brižni, i da se mornari pored svih svojih muka ne bi brinuli još i o zdravlju nesrećnih oficira, napisali su im srceparajuću razglednicu, na kojoj je pisalo:"Iz Londona s ljubavlju, mislimo na vas!"
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 05 jul 2010 14:59
Odbrana i poslednji dani
Hvala na zapažanju Jasna..Ratno ostrvo je poslednja šansa.
Vi Hadžipešićla oštroumno predviđate mogućnosti koje proističu iz ovog našeg brodoloma. Pitanje je samo u kakvom su stanju čamci za spasavanje. Dodeljeni su u okviru humanitarne pomoći tako da im je kvalitet vrlo upitan.
Preporuke:
0
0
18
utorak, 06 jul 2010 11:28
Jasna Simonović
Odbrana i poslednji dani ...Da, kad mogu Britanci da smeste "Mamma mia" (mjuzikl ABBA)na rajsko grčko ostrvo, mogu i Amerikanci da smeste "Molitvu i Bjuti i Kvins" na rajsko beogradsko Ratno ostrvo...(Pa da se zna i ko je otac, a ne samo ko je majka-ha!...Ne može to tako u današnje vreme sa "očinstvom")...
A onda se možda na toj fešti pojavi i sveti tračak prve "rimske farmaceutkinje" nad "činstvom"...Pa da bacimo lepe čini na celo čovečanstvo...kako ko ume i hoće...
Jer! Predviđanja loših stvari su dobra samo kad nas ne uspavaju da ne učinimo sve da se ne ispune... tako nekako...hvala, ako išta pametno rekoh!
.jpg)
Nekako se osećam kao mornar.
A kuda plovi ovaj brod (pardon podmornica)?
Na dno.
A zar nismo stigli do dna pre nekog vremena.
Nismo. Sada ispitujemo dubine koje ni jedna podmornica nije dosegla.
Opet bravo.
mornare su nekad "kapetani" silili da hodaju po dasci i rone "na dah", tehnologija napreduje, ali se i oni prilagođavaju, opstali su, i nadživeli mnogi "komandni kadar", pa će, nadamo se, i ove "vršioce dužnosti"...
Žuta podmornica,Žuti kapetan,na dnu je a nema veze sa Bitlsima?
Eto, simpatičan tekst gospodina Rendića me podsetio na taj jučerašnji utisak. Samo napred gospodine Rendiću, i vi što organizujete da nas gleda Domanović, maštom i duhom se pobeđuju moćni.
Cudo je to sto je mornarima dovoljno da se nalocu ruma i praznog stomaka ( ali i praznog stomaka svoje dece ) bauljaju besciljno kroz vreme, nadajuci se da ce im biti udeljena koja mrvica sa stola gore pomenutih. A gore pomenuti samo brinu da burad sa rumom ( rts 1, 2, ... ble 92, politika, vreme, blic i druge marke ruma sa raznim geografskim poreklima ) uvek bude puna.
Dok se ne podavimo, treba da budemo veseli.
Valja mreti kao na "Titaniku", uz muziku i valcere.
Dostojanstveno.
Jednom živimo.
Posle nas - potop...
Ako neko preživi, možda se i opameti, i znaće da razlikuje sudbinsko od hedonizma sopstvenog blagoutrobija...
Samo da još "kapetan" stigne barem do "ratnog ostrva", pa će lako preći do nekog od splavova... Tu su splavari nenadmašni...oni vade iz vode kad neko namerno ili nenamerno skoči...
Nekako se covek bolje oseca kada procita tekst u kome je stvarnost opisana bezbolno i u obliku bajke.
Negde sam procitao da postoji jedan psiholoski pravac koji svoje delovanje zasniva na tome da pacijent opise svoje strahove,nadanja i trenutke srece kroz bajku uzimajuci u ruku figurice minijaturnih ljudi i obracajuci im se tako da te lutke preuzimaju ulogu njih samih .
Na taj nacin se pacijent lakse suocava sa svojim strahovima i strepnjama koje ga proganjaju jer ih u formi iluzije sebi predstavlja odstranjujuci strah koji ga plasi.
U masti i imaginaciji ljudi sticu odredjeni stepen samopouzdanja jer tu nema ogranicenja i zabrana koje spoljasnji svet cesto namece.
Mozda je to prava forma saopstavanja stresnih vesti ali i predstavljanja mogucih perspektiva nasem narodu koji je stvarno istraumiran dugogodisnjim manipulacijama.
Mozda vise ovakvih tekstova moze da doprinese pozitivnim promenama u razmisljanjima i shvatanjima jer ironija i satira imaju mnogo veci uticaj od analiticki tacno iznete procene stvarnosti iz jednostavnog razloga:nesto sto je smesno i zanimljivo stvara zadovoljstvo i lako se pamti-cak i ako je u pitnaju iskarikiran prikaz nase sumorne stvarnosti.
Dok na drugoj strani iskrena i otvorena slika stvarnosti izaziva bol a covek po svojoj definiciji tezi ka zadovoljstvu tako da bolne teme radije nece prizivati u secanje upravo zbog tog efekta koje one imaju na raspolozenje pojedinca.
Ova epizoda je postala državni skandal kada se saznalo da je kapetan svoje položaj dugovao monarhističkim simpatijama prema kralju, a ne svojim zaslugama. Francuska vlada je pokušala da prikrije najgore detalje incidenta...
Vi Hadžipešićla oštroumno predviđate mogućnosti koje proističu iz ovog našeg brodoloma. Pitanje je samo u kakvom su stanju čamci za spasavanje. Dodeljeni su u okviru humanitarne pomoći tako da im je kvalitet vrlo upitan.
A onda se možda na toj fešti pojavi i sveti tračak prve "rimske farmaceutkinje" nad "činstvom"...Pa da bacimo lepe čini na celo čovečanstvo...kako ko ume i hoće...
Jer! Predviđanja loših stvari su dobra samo kad nas ne uspavaju da ne učinimo sve da se ne ispune... tako nekako...hvala, ako išta pametno rekoh!